PRESS

Izvor: Politika
Sarajevo 19.09.2010

Sumorna slika povratka izbeglica

Sarajevo, 18. septembar – Od 317.000 kuća u vlasništvu povratnika, koliko ih je u posleratnom periodu obnovljeno na području BiH, čak 95.000 je prazno, ili se koriste kao vikendice. S druge strane, na obnovu još uvek čeka 145.000 u ratu porušenih kuća, a u kolektivnim centrima i dan-danas živi više od 7.000 ljudi, dok je bez električne energije čak 2.450 povratničkih porodica.

Predsednica Unije za održiv povratak i integracije BiH Mirhunisa Zukić u razgovoru za „Politiku” kaže da su pomenuti podaci slika neuspelog procesa povratka izbeglih i raseljenih, u čemu je politika odigrala presudnu ulogu, jer „izdvajana su sredstva samo za povratak, i to nedovoljno, ali ne i za ostanak”. Onima koji preuzmu vlast nakon oktobarskih izbora Zukićeva poručuje da se moraju odgovornije ponašati prema povratku, „kako bi se konačno zatvorilo poglavlje raseljavanja u BiH”. „Obnavljane su kuće, ali nisu istovremeno stvarani i svi neophodni uslovi za održiv povratak, odnosno za normalan život”, objašnjava ona i napominje da u mnogim mestima u koja su se ljudi vratili nije izgrađena infrastruktura, nema vode, struje, putevi su zapušteni i teško prohodni. Osim toga, dodaje ona, „mnogi povratnici suočavaju se sa preprekama u pristupu pravima, uključujući zdravstvenu zaštitu, zaposlenje, obrazovanje i socijalnu pomoć”.

Predsednica unije ocenjuje da su ovo, uglavnom, razlozi zbog kojih se izbegličke porodice ne vraćaju na svoje, i pored toga što su im kuće obnovljene, nego nastavljaju da žive „u novoizgrađenim kućama u drugim mestima” gde su se, kako kaže, „snašli”. Ona napominje da je bilo i zloupotreba, kako od strane povratnika, tako i onih koji su zastupali njihove interese, „u što su, takođe, bili upleteni prsti politike”. „Donacijama ili sredstvima iz budžeta obnavljane su i kuće čiji vlasnici nemaju status raseljene osobe. Bilo je i slučajeva da su obnovljene kuće prodane”, objašnjava Zukićeva i sugeriše da je istraživanje koje je unija sprovela na terenu pokazalo da još uvek povratka izbeglih i raseljenih ima više na papiru nego u stvarnosti. U Zvorniku, na primer, obnovljeno je 500 kuća „koje vlasnici samo povremeno koriste”, zatim „povremeno, ili nikako koristi se pola od 1.200 obnovljenih kuća u Šipovu”, dok „u travničkoj mesnoj zajednici Vitovlje niko ne živi ni u jednoj od 17 obnovljenih kuća”, a u Međurječju 80 kuća samo vikendom koriste mladi”. Zukićeva kaže da je posebno iznenađuje stanje u Kupresu „u kojem je hrvatska vlada obnovila 420 kuća, a u kojem samo četiri povratnika žive”.

Predsednik Saveza udruženja izbeglih, raseljenih lica i povratnika Republike Srpske Veljko Stevanović „okreće” priču o povratku i kompletnu situaciju procenjuje iz ugla povratka Srba u Federaciju BiH. On tvrdi da je taj povratak „dramatičan, težak i gotovo neostvarljiv”, zbog „diskriminatorskog odnosa tamošnjih vlasti prema Srbima koji žele da se vrate”, i da je na delu „politika etničkog čišćenja”. „Proces povratka Srba u FBiH gotovo je ništavan i realizuje se od dva do tri odsto, dok su Bošnjaci to svoje pravo ostvarili u 70 odsto slučajeva na području RS, a u više od 85 odsto njihova imovina je obnovljena”, kaže Stevanović. On naglašava da je „imovina Srba u BiH obnovljena tek u odnosu od 13 odsto, a kad je reč o Hrvatima, taj procenat iznosi sedam odsto” što, ocenjuje on, „jasno govori o ukupnoj slici povratka u BiH”, kao i „namerama federalne vlasti”, oličenim u želji „da FBiH potpuno očiste od Srba”. On podseća i na činjenicu da „federalno resorno ministarstvo nije u poslednje tri godine uplatilo niti jednu marku za povratak Srba, za razliku od Ministarstva za izbegla i raseljena lica RS koje redovno odvaja milione maraka za povratak Bošnjaka”. Procene još uvek aktuelnih političara u BiH, koji su usvojili i Revidiranu strategiju za provođenje Aneksa sedam Dejtonskog sporazuma, da će do 2014. biti stavljena tačka na proces povratka, Stevanović naziva utopijom i „čistom laži”. „Za obnovu porušene imovine BiH je dobila donacija u vrednosti od oko 15 milijardi, još uvek imamo 145.000 neobnovljenih kuća i ta priča da će proces povratka biti završen u naredne tri godine jeste, ništa drugo, čista laž”, zaključuje Stevanović.